početnici

Za nekog ko tek ulazi u svet gramofona i vinila i nezna mnogo o istim, kupovina, odnosno odluka koji model kupiti, može predstavljati veliki problem, naročito ako se kupuje polovan gramofon. Pri kupovini novog gramofona je malo lakše, ali i tu se javlja puno pitanja da li se odlučiti za neki od jeftinih gramofona sumnjivog kvaliteta, proizvedenog negde na dalekom istoku, ili za neki od evropskih modela, verovatno kvalitetniji, ali i dosta skuplji.
Problem je najčešće u (ne)mogućnosti kupca da realno (kupci gramofona su uglavnom nerealni) sagleda šta, odnosno kakav (u smislu kvalitet=cena) gramofon mu tačno treba.
Tokom svog dugogodišnjeg iskustva sreli smo se sa puno novopečenih uživaoca vinila koji su se posle prvobitne euforije, razočarali zvukom gramofona kao i gramofonom i pločama uopšte. Razlozi za razočarenje su razni: ploče treba okretati, sve je delikatno i pipavo, kvalitet ploča, itd.
Da ne bi kasnije došlo do razočaranja u gramofon i ploče, pre odluke o kupovini gramofona, dobro bi bilo čuti kako svira, odnosno zvuči neki prosečan/običan gramofon. Najbolje je to uraditi kod prijatelja ili poznanika u opuštenoj atmosferi. Ako je to nemoguće onda treba poslušati gramofon u prodavnici ploča, jer su tu najčešće u upotrebi prosečni gramofoni.
Poslednje rešenje, slušanje gramofona u nekom od audio salona koji prodaju isključivo audio opremu, nije baš preporučljivo, s'obzirom da će slatkorečivi prodavac pokušati da potencijalnom kupcu gramofona proda ne samo gramofon, nego i još puno dodatne opreme, novo pojačalo i zvučnike, kablove prečnika konopca kojim se vezuju preko-okeanski brodovi, itd.
Ako se budući uživaoc vinila čvrsto odlučio da uroni u svet gramofona i ploča, onda prvo treba da se zapita koliko ploča želim/nameravam/mogu da kupim/pribavim u narednih godinu-dve dana.
Drugo važno pitanje je: Koliko često slušam (ću slušati) muziku sa ploča.
Iz iskrenih odgovora, na ova dva pitanja, lako se dolazi do nekih početnih uslova (sume novca) u našoj jednačini kupovine gramofona.

Da pretpostavimo sledeći odgovor(e): Posedujem 20-30 ploča i nemam nameru da kupujem nove.
Slušaću jednu ploču nedeljno = 52 ploče godišnje, što je otprilike 60 sati godišnje. Ako uzmemo da godina ima 365x24=8760 sati, i od toga oduzmemo trećinu, koliko prosečno potrošimo na spavanje, ostaje nam oko 5840 sati budnosti, u kojima možemo slušati ploče/gramofon. 60 sati predstavlja samo 1% od 5840 sati, i smatramo da je u ovom slučaju kupovina gramofona nepotrebna, odnsono neopravdana. Zašto pored oduzetog broja sati sapavanja od ukupnog broja sati godišnje, nismo oduzeli i vreme tj. sate provedene u radu, učenju, sportu, itd.? Zato što ako tako posmatramo svo vreme budnosti, onda proizilazi da su sve te različite aktivnosti daleko ispred slušanja ploča, i ponovo se vraćamo na početak, odnosno gramofon će se slušati samo 60 sati godišnje.

Ako prvi deo odgovora, glasi kupovaću 1-2 ploče mesečno, što u proseku čini 20-ak ploča godišnje, onda se i drugi odgovora menja, odnosno ako predpostavimo da će svaka nova ploča biti preslušana barem 3-4 puta, što nam daje oko 80 sati onda ukupan broj sati slušanja gramofona postaje oko 120-150 godišnje, što je 2-3% od onih 5840 sati. U ovom slučaju vredi uložiti stotinak eura u gramofon, jer ako neko u jednoj godini kupi tridesetak ploča, najverovatnije će i sledeće godine kupiti isto toliko a verovatno i više. Tada će se broj sati provednih u slušanju ploča tokom godine popeti na nekih 300-500 sati, što je skoro 5-10% od onih 5840 sati, a to već opravdava i ulaganje od nekih 200 eura u gramofon.

Pretpostavljamo da je iz prethodnih nekoliko pasusa matematika jasna, pa smo radi lakšeg snalaženja pripremili tabelu u kojoj su navedne različite situacije, veličina kolekcije, planirana kupovina, itd.